40 Светих мученика Севастијских – ледено сведочанство љубави према Христу

Српска православна црква данас, 22. марта (по новом календару), обележава помен Четрдесет Светих мученика Севастијских – једне од најмоћнијих и најдирљивијих прича у нашој традицији. Њено мучеништво стоји као нико други по лојалности, пожртвовању и непоколебљивој вери усред највећих искушења.

Тхундер Легион и позив на сведока

Светих 40 су били војници римског Легија КСИИ Фулмината – „Легија грома“ – у служби цара Ликинија. 320. године нове ере издато је наређење да сви војници принесу жртву цару и паганским идолима. Четрдесет од ових људи отворено је признало: „Ми смо хришћани!

Знали су шта их чека. Али њен одговор је био јасан. Радије би прихватили своју земаљску смрт него се одрекли свог Господа.

Мучеништво на језеру Себасте

За казну су послани голи на залеђено језеро код Себастеа (у данашњем Сивасу, Турска) – усред ледене ноћи, под стражом. На видику је била загрејана купка спремна да прими оне који би порицали своју веру.

Један се заљуљао. Оставио је браћу и отрчао у топлу купку – али чим је ушао, срушио се и умро. Тело више није могло да издржи, а душа је изгубила венац живота.

Али онда се догодило нешто неочекивано: један од римских стражара, потресен постојаношћу преосталих 39, јавно је признао веру у Христа, свукао се – и добровољно им се придружио на леду. Па је број опет био пун: Четрдесет мученика – четрдесет круна.

Победа вере

Следећег јутра тела светих су спаљена. Али њене кости, тајно сачуване од верника, убрзо су се прошириле по целом православном свету. Црква их је поштовала не само као мученике, већ као праве победнике – не мача, него духа.

Св. Василије Велики је написао беседу у њену успомену, хвалећи је као светли пример за све хришћане. Многи српски православни манастири и данас поштују мошти ових светитеља.

Зашто их се данас сећамо

22. март је усред поста – и то није случајно. Њено мучеништво је као огледало за наш великопосни пут:

Они су били тестирани – као што се и ми испитујемо током поста.

Они су истрајали – као што и ми треба да истрајемо, у молитви, у одрицању, у љубави.

Они нису само физички умрли, него су живели за Христа – а то је управо смисао сваког поста.

Подсећају нас да је и нама потребна постојаност у свакодневном животу: на послу, у породици, у нашој оданости Цркви, нашим вредностима, Богу.