40 дана после васкрсења: како се Христ указао својим ученицима и зашто је ово време толико важно за нас

Православни хришћани широм света не славе Васкрсење Христово само у једном дану. Они то живе. Јер Васкршња недеља означава почетак једног од најдубљих и најрадоснијих времена у црквеној години: четрдесет дана до Вазнесења Господњег. Овај период је испуњен светлошћу, утехом и духовном близином — позивом на сусрет са Христом као што су то некада чинили апостоли.

Васкршњи понедељак и недеља радости

Првих седам дана по Васкрсењу Христовом називамо Светла седмица – светла седмица . Сваки од ових дана се слави као још један дан Васкрса. Васкршњи понедељак ( Васкршњи понедељак ) је од посебног значаја: у цркви се певају исте васкрсне песме као и у недељу, царске двери иконостаса остају широм отворене, а верници радосно понављају Васкршњи поздрав:
“Божићни благослови!” – „Ваистину васкрсе!”

Многе породице посећују једни друге, размењују благословена јаја и доживљавају васкрсење не само као успомену већ и као поклон. Током ове недеље се не изводе метаније – физички гест покајања уступа место усправном држању радости.

Четрдесет дана сусрета

Свето Писмо нам говори да се Христос јављао својим ученицима четрдесет дана после васкрсења. Не једном, ни у сну – већ видљиво, опипљиво, пуно љубави. Ходао је с њима, разговарао с њима, јео с њима и тешио њихова срца.

„И јави им се и говораше им о Царству Божијем.
(Дела 1:3)

Ова указања нам показују: Христос није далеки Бог. Он је близу. Искусни. И Он остаје.

Шта ово време значи за нас данас

И данас је ових четрдесет дана позив. Тиха прилика за сусрет са Христом у сопственој свакодневици – у молитви, у читању Дела апостолских, у осмеху другог човека.

Било да живите у Цириху, Паризу, Београду или Стокхолму – васкрсли Господ све нас позива. Не само свештеници, не само монаси. Али свако од нас.
Сада је време да Му одговоримо.

Многи верници свесно обележавају ово време тако што сваки дан изговарају кратку јутарњу молитву, пале свећу или говоре о јављању Христовим са својим породицама. Радост васкрсења треба да живи – дан за даном, у цркви и код куће.

Вазнесење: Није опроштај, већ обећање

Четрдесети дан славимо Вазнесење Господње – Вазнесење Господње . Христос се враћа Оцу, али не да буде удаљен. Он иде да нам припреми вечно пребивалиште. И обећава да ће остати са нама – кроз Духа Светога који долази на Педесетницу.

Овај покрет – од гроба до славе, од земље до неба – такође је наш позив. Време између Пасхе и Вазнесења нам показује: Живот са Христом је пут навише. Пун светлости, наде и истине.

Христос васкрсе. Не за један дан, већ заувек. Он је са нама. У свакој молитви, у свакој литургији, у сваком искреном трагању за истином. Ако желимо да га сретнемо, све што треба да урадимо је да слушамо. Баш као ондашњи ученици, на обалама Галилеје.