Страсна недеља пред православни Васкрс: значење, обичаји и поноћна литургија

Страсна седмица пред православни Ускрс – позната као Страсна Седмица у Српској православној цркви – једно је од најзначајнијих и најсветијих времена у црквеној години. Она нас води од наде на Цветну недељу кроз страдање Христово до радости Васкрсења (Васкрс).

За српске православне хришћане широм дијаспоре – у Немачкој, Француској, Швајцарској, Аустрији, Шведској и широм Европе – ово је недеља размишљања, молитве и дубоке духовне припреме за празник свих празника.

Шта се дешава током Страсне Седмице – Страсне недеље пред Васкрс?

Цветна недеља (Цвети): Христос улази у Јерусалим. Верни Га поздрављају палминим и маслиновим гранчицама – знамењима части, али и предзнацима надолазећег страдања.
Од понедељка до среде: У такозваним Жениковим службама (Утроци) Црква нас подсећа на бдење срца. Христос је младожења који долази неочекивано.
Велики четвртак (Велики Четвртак): Помен Тајне Вечере. Евхаристија је установљена. На данашњи дан многе породице почињу да фарбају ускршња јаја – чин преданости и традиције.
Велики петак (Велики Петак): Дан Распећа.
Јутро: Царски часови – Псалми и читања која дубоко размишљају о страдању Христовом.
Вече: Свечана сахрана (Плаштаница). Слика мртвог Христа носи се у платну до центра цркве. Верни се клањају, моле и ходају испод њега у тихом поштовању.
Велика субота (Велика Субота): Дан тишине, али и ишчекивања. Литургија већ најављује долазак светлости – победа живота је близу.

Фарбање православних ускршњих јаја: значење, боје и српска традиција

Централни елемент Страсне недеље је фарбање ускршњих јаја, које обично почиње на Велики четвртак. Прво јаје је офарбано у црвено – као симбол крви Христове и васкрсења. Зове се чуваркућа – кућни чувар – и у кући остаје током целе године.

Многе српске породице користе природне методе фарбања користећи љуске, листове лука и традиционалне шаре. Овај ритуал је више од украса – он је сведочанство вере и израз љубави и повезаности са нашим прецима.

Поноћна Литургија и ломљење поста: Православни Васкрс у Српској Цркви

Ноћ са Велике суботе на недељу је врхунац Страсне недеље.

Црква је обавијена мраком. У поноћ свештеник пали свећу васкршње и кличе:
“Божићни благослови!” – „Ваистину васкрсе!”
Почиње свечани опход око цркве. Звоне звона, светлост се шири и почиње Литургија Васкрсења Христовог (Васкршње).

После богослужења верници славе прву заједничку трпезу за 48 дана: прекид поста (Пасхална трпеза). Почиње благословљеним јајетом, здравицама и једе се пита, сир, јагњетина и друга свечана јела. То је ноћ радости, заједнице и захвалности.

Како можете духовно проживети Страсну недељу у дијаспори?

Чак и ако сте далеко од Србије, Светлу недељу можете свесно да славите:

Посетите своју српску православну парохију, посебно на Велики петак и Васкршње бденије.
Направите молитвени кутак код куће, запалите свећу, свакодневно читајте Јеванђеље.
Обојите ускршња јаја са својом породицом, користите природне боје и поделите значење иза њих.
Прославите поноћну литургију ако је могуће – или се помолите код куће уз запаљену васкршњу свећу.
Поделите једноставну, али свесну васкршњу трпезу после литургије – у знак радости васкрсења.

Од таме до светлости – нисте сами

Страсна седмица је путовање: Од поклича „Осана!“ до повика "Готово је!" – и на радосни проглас:
"Христос васкрсе!"

Када се молите, фарбате црвено јаје или учествујете у поноћној литургији, ви сте део велике заједнице широм света.
Настављаш веру својих предака. Стојите у светлости васкрсења.

„Јер Христос васкрсе из мртвих, и постаде првина уснулима. (1. Коринћанима 15:20)
Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!