Госпојински пост (Успенски пост, Госпојински пост) - значење, правила и традиција у Српској православној цркви

Богородичин пост, у нашој Српској православној цркви познат као Успенски пост, а у народу као Госпојински пост, један је од четири велика поста Православне цркве. Почиње 14. августа, а завршава се 27. августа по новом календару, припремајући нас за велики празник Успења Пресвете Богородице 28. августа. Овај пост се обележава у част Богородице, која се поштује као врховна заступница пред Христом, и сматра се једним од најстрожих, а истовремено и најблагословенијих времена у црквеној години.

Према црквеном предању, Богородица је у старости била обавештена о својој скорој смрти од стране Арханђела Гаврила. Своје последње дане провела је у молитви, смирењу и дубоком унутрашњем размишљању како би се припремила за сусрет са својим Сином и Господом. Празник Успења, који славимо на крају овог Великог поста, обележава не само њену смрт већ и њено Вазнесење на небо. У њему препознајемо доказ њене чистоте, светости и посебне блискости са Христом, што служи као пример свима нама.

Велики пост поштујемо од 14. до 27. августа по новом календару, или од 1. до 14. августа по старом календару. Овај двонедељни период поста је духовна припрема за нас, током које очишћујемо своја срца, усмеравамо мисли ка Христу и на посебан начин тражимо заступништво Мајке Божије.

Богородичин пост је један од строгих периода поста Православне цркве. Током овог времена, људи се уздржавају од меса, млечних производа и јаја. Уље и вино се конзумирају само суботом и недељом. Риба је дозвољена само на празник Преображења Господњег, који славимо 19. августа по новом календару. Али пост се не односи само на нашу исхрану. То је позив на покајање, духовну бдителност и делатну љубав, на чистије мисли, лепе речи и дела милосрђа.

Током Успенског поста чешће посећујемо службе, учествујемо у молитвама и акатистима у част Богородице и тражимо блискост са Богом кроз исповест и Свето Причешће. У нашим породицама се заједно припремамо за празник, доносећи иконе или цвеће у цркву на дан празника и благосиљајући их пред иконом Богородице. На тај начин спајамо спољашње уздржавање са активним учешћем у црквеном животу, што јача нашу заједницу вере.

За нас, Пост Пресвете Богородице није само црквени захтев, већ време срца у којем растемо у вери, обнављамо се и приближавамо се Заступници свих хришћана. Они који ове дане поштују са љубављу и понизношћу добијају духовну утеху и благослов Богородице, која неуморно заступа нас пред Христом.