Krstovdan: Praznik kojim crkva uzdiže krst
Srpska pravoslavna crkva 27. septembra slavi Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta – u narodu poznato kao Krstovdan. Praznik spada u dvanaest velikih praznika crkvene godine i u kalendaru je obeležen crvenim slovom. Prema julijanskom kalendaru praznik pada 14. septembra, a prema novom kalendaru 27. septembra.
Reč vozdviženje znači podizanje ili uzdizanje. Misli se na sasvim konkretan trenutak: dan kada je krst na kojem je Hristos raspet podignut pred okupljenim narodom.
Nalazak krsta u Jerusalimu
U 4. veku Sveta carica Jelena, majka cara Svetog cara Konstantina, otputovala je u Svetu zemlju. Želela je da pronađe krst na kojem je Hristos stradao. Na Golgoti je u to vreme stajao paganski hram Venere, koji je car Hadrijan tamo podigao. Jedan starac po imenu Juda bio je jedini koji je znao da je krst sakriven ispod njega.
Jelena je naredila da se hram sruši. Duboko u zemlji pronađena su tri krsta – Hristov krst i krstovi dvojice razbojnika. Da bi otkrili koji je pravi, polagali su ih jedan po jedan na preminulog čiju su pogrebnu povorku baš tada sretali. Kada ga je treći krst dotakao, pokojnik je vaskrsao.
Vest se brzo proširila i toliko ljudi je pohrlilo da nisu svi mogli da vide ili celivaju krst. Tada se jerusalimski patrijarh Makarije popeo na uzvišenje i podigao krst kako bi ga svi mogli videti. Narod je klicao: Gospode, pomiluj! Tako je 326. godine počeo praznik Vozdviženja Časnog Krsta. Jelena je kasnije iznad tog mesta podigla Crkvu Vaskrsenja, u kojoj je krst čuvan u srebrnom kovčegu.
Povratak krsta iz Persije
Krstovdan podseća na još jedan događaj. U 7. veku persijski kralj Hozroj osvojio je Jerusalim i odneo krst kao plen. Tek nakon četrnaest godina, vizantijski car Iraklije je 628. godine uspeo da ga povrati.
Car je želeo da krst lično ponese na svojim plećima do Golgote, odeven u raskošne haljine. Međutim, odjednom nije mogao da napravi nijedan korak. Patrijarh Zaharija je shvatio razlog: Hristos je tim putem išao bos i ponižen – ne u carskom sjaju. Iraklije je skinuo svoje haljine i bos, u jednostavnoj odeći, poneo krst do Crkve Vaskrsenja.
Krst: od znaka sramote do znaka pobede
U antičko doba krst je bio najokrutniji i najsramniji način pogubljenja, predviđen za razbojnike i zločince. Kroz Hrista postao je znak života. Zato ga u Crkvi nazivaju Životvorni Krst.
Krstovdan nas podseća da nema vaskrsenja bez krsta. Svaki čovek nosi svoj krst – bolest, brige, gubitak. Praznik poručuje: iza svakog stradanja stoji nada.
Crkva na ovaj dan peva tropar Krstu:
Spasi, Gospode, narod svoj i blagoslovi nasleđe svoje; daruj pobedu pravoslavnim hrišćanima nad protivnicima i sačuvaj Krstom svojim zajednicu svoju.
– Tropar Vozdviženja Časnog Krsta, glas 1
Bogosluženje na Krstovdan
U crkvi se krst polaže na poslužavnik ukrašen cvećem i bosiljkom u sredinu hrama. U manastirima i katedralama episkop ili sveštenik podiže krst na sve četiri strane sveta, dok hor mnogo puta peva Gospode, pomiluj – baš kao narod nekada u Jerusalimu. Vernici se klanjaju, celivaju krst i nose struk bosiljka kući.
Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti
Ovu poslovicu poznaje svaka srpska porodica: Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti. Krstovdan je strogi post – bez obzira na dan u nedelji. Tradicionalno se jede samo biljna hrana, nekada često samo hleb i voda. Ako praznik padne u subotu ili nedelju, kao ove godine, prema crkvenoj praksi dozvoljeno je ulje.
Lep stari običaj: od svih plodova na Krstovdan se smelo jesti samo grožđe.
Običaji oko Krstovdana
Najpoznatiji običaj je onaj sa bosiljkom. Bosiljak se u srpskom narodu smatra Božjom biljkom – donosi se u crkvu uz krst, a nakon toga kači kod kuće pored ikone kako bi dom cele godine bio pod zaštitom Krsta.
Za razliku od mnogih drugih praznika sa crvenim slovom, na Krstovdan se smatra dobrim da se pospremi kuća i pripremi za zimu. Nekada su se na ovaj dan plaćali i poljari koji su čuvali polja od Đurđevdana do Krstovdana. Za mnoge porodice praznik tako označava prelazak iz leta u jesen.
Dva Krstovdana u godini
Srpska pravoslavna crkva poznaje dva Krstovdana. Jesenji Krstovdan 27. septembra je praznik Vozdviženja. Zimski Krstovdan 18. januara je uoči Bogojavljenja i takođe je strogi post.
Krst u vašem domu
Krst prati pravoslavnog hrišćanina kroz čitav život: oko vrata od krštenja, u molitvi na brojanici, na zidu pored ikone, čak i u automobilu. Na Krstovdan nas Crkva podseća da ovaj znak nije ukras, već ispovedanje vere.
Ikone Isusa Hrista
https://svetazvezda.com/collections/isus-hristos
Brojanice
https://svetazvezda.com/collections/brojanice
Ogrlice sa krstom
https://svetazvezda.com/collections/nakit
Auto-krstići
https://svetazvezda.com/collections/auto-kreuze
Često postavljana pitanja (FAQ)
Kada je Krstovdan?
Uvek 27. septembra po novom kalendaru (14. septembra po julijanskom kalendaru). Godine 2026. pada u nedelju.
Šta znači Vozdviženje?
Vozdviženje znači uzdizanje. Podseća na to kako je patrijarh Makarije pronađeni krst u Jerusalimu podigao pred narodom.
Da li se na Krstovdan posti?
Da, Krstovdan je strogi post, bez obzira na dan u nedelji. Ako padne za vikend, dozvoljeno je ulje.
Zašto se na Krstovdan donosi bosiljak u crkvu?
Bosiljak krasi krst tokom bogosluženja. Vernici uzimaju struk sa sobom kući i kače ga pored ikone.
Koja je razlika između dva Krstovdana?
Jesenji Krstovdan 27. septembra slavi uzdizanje Krsta. Zimski Krstovdan 18. januara je uoči Bogojavljenja.
Izvori:
- Spc.rs – Воздвижење Часног Крста – Крстовдан
- Manastiri.rs – Krstovdan – Vozdviženje Časnog Krsta
- SPC Opština Kotor – Kalendar za 27. septembar: Vozdviženje Časnog Krsta – Krstovdan
- SPC London, Crkva Svetog Save – Воздвижење Часног Крста – Крстовдан
- Politika.rs – СПЦ данас слави Крстовдан
- 381info.com – Krstovdan, pravoslavni verski praznik
- Srpskainfo.com – Jesenji Krstovdan: običaji
