Mala Gospojina – Rođenje Presvete Bogorodice (21. septembar)
Srpska pravoslavna crkva 21. septembra (8. septembra po julijanskom kalendaru) slavi Rođenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Mala Gospojina. Praznik je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom i ubraja se u velike Bogorodične praznike – zajedno sa Vavedenjem, Blagovestima i Velikom Gospojinom. To je nepokretni praznik, što znači da svake godine pada na isti datum. Sa Malom Gospojinom počinje i nova crkvena godina u svom prazničnom poretku: Rođenje Bogorodice je prvi veliki praznik u pravoslavnom kalendaru, koji počinje 14. septembra.
Joakim i Ana – roditelji Bogorodice
Crkveno predanje kaže: Sveti Joakim i Ana živeli su u Nazaretu i do duboke starosti ostali su bez dece – teško iskušenje koje se tada smatralo sramotom. Joakim je poticao iz Davidove loze, a Ana iz svešteničke loze Arona. Tako je njihova ćerka u sebi sjedinila kraljevsku i prvosvešteničku lozu – nagoveštaj Hrista, koji će se roditi od nje, kao kralja i prvosveštenika.
U svojoj poniznosti, Joakim i Ana su se u suzama molili Bogu da obraduje njihovu starost detetom, kao što je nekada obradovao Avrama i Saru sinom Isakom. Joakim se povukao u pustinju i proveo četrdeset dana u postu i molitvi. Oboje su se zavetovali da će dete koje im Bog podari posvetiti službi u hramu. Bog ih je uslišio i podario im mnogo više nego što su se nadali: ne samo ćerku, već buduću Bogorodicu.
Značaj praznika
Iako se praznik u narodu naziva Mala Gospojina, njegov značaj je veliki: Rođenjem Djeve Marije počinje ispunjenje Božijeg plana spasenja. Preko nje se rađa Hristos – Sunce pravde i Spasitelj sveta. Ovo su već najavili proroci Starog zaveta, na primer u Knjizi Postanka, gde se kaže da će seme žene zmiji glavu zgaziti.
– 1. Mojsijeva (Postanak) 3,15
U prazničnom Troparu Crkva peva:
Tvoje rođenje, Bogorodice Djevo, objavi radost celoj vaseljeni, jer iz tebe zasija Sunce pravde, Hristos Bog naš, koji razrušivši praroditeljsku kletvu dade blagoslov, a uništivši smrt, darova nam život večni.
Tvoje rođenje, Bogorodice Djevo, objavi radost celoj vaseljeni; jer iz tebe zasija Sunce pravde, Hristos Bog naš. On razori praroditeljsku kletvu, dade blagoslov, uništi smrt i darova nam život večni.
Istorija praznika
Praznik Rođenja Bogorodice čvrsto se ustalio među hrišćanima do sredine petog veka. Vizantijskom caru Mavrikiju pripisuje se uvođenje zvaničnog praznovanja. Sveti Andrej Kritski je početkom osmog veka napisao svečani kanon i dve propovedi za praznik – što je znak da se slavio i pre njegovog vremena.
Ikona praznika
Ikona Rođenja Bogorodice (Roždestvo Bogorodice) prikazuje svetu Anu na ležaju i novorođenu Mariju u kolevci, okruženu služavkama. Ovaj motiv je jedan od ustaljenih prikaza pravoslavne ikonografije i srednjovekovnih srpskih manastirskih fresaka. Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih prikaza nalazi se u Kraljevoj crkvi u manastiru Studenica, zadužbini kralja Milutina. I nekoliko srpskih manastira i crkava posvećeno je ovom prazniku, uključujući manastir Suvodol i Tršku crkvu.
Ikone Mala Gospojina
Običaji i narodna tradicija
Mala Gospojina završava period Međudnevice – dane između Velike i Male Gospojine. U to vreme žene tradicionalno sakupljaju lekovito bilje poput hajdučke trave i kičice, kojima se pripisuju isceliteljska svojstva.
Na sam praznik vernici se okupljaju na liturgiji u crkvama i manastirima. Bogorodicu posebno poštuju žene, majke i devojke, jer se u hrišćanskom predanju smatra uzorom majčinstva, čistote i predanosti – kao zaštitnica vernih, utešiteljka siromašnih i pomoćnica svima u nevolji. Mnoge srpske porodice slave Malu Gospojinu kao Krsnu Slavu, a u mnogim selima je taj dan zavetni dan, kada se celo selo okuplja na liturgiji.
Po starom običaju, žene na ovaj dan ne obavljaju teške kućne poslove, i ne započinju se novi poslovi ili poduhvati. U Srbiji se oko praznika tradicionalno održavaju veliki vašari – najpoznatiji u Šapcu, Topoli i Negotinu. I pogled u nebo imao je značaj: Ako je vreme na Malu Gospojinu vedro i sunčano, očekuje se blaga jesen i zima. I još nešto počinje sa ovim praznikom: Prema narodnom predanju, Mala Gospojina je dobar dan za venčanja – njom tradicionalno počinje vreme jesenjih venčanja.
Opšti post na Malu Gospojinu nije propisan. Međutim, ako praznik pada na sredu ili petak, mnogi vernici poštuju nedeljni post.
Modlice Mala Gospojina
Praznik radosti i nade
Mala Gospojina spaja veru, radost i nadu. Praznik podseća da Bog i kroz tihe, naizgled obične događaje otvara put spasenja – i da uporna molitva ne ostaje bez odgovora. Joakim i Ana su čekali ceo život, i Bog im je podario više nego što su ikada mogli tražiti. Tako je ovaj dan poziv na veru, strpljenje, zahvalnost i mir u sopstvenom domu.
Srećna Mala Gospojina!
Izvori
- Eparhija.com – Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina (po Ohridskom Prologu sv. Nikolaja Velimirovića): https://eparhija.com/mala-gospoina
- Manastiri.rs – Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina: https://manastiri.rs/slava/rodjenje-presvete-bogorodice-mala-gospojina/
- Brus Online – Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina: https://www.brusonline.com/brus/o-brusu/slave-i-obicaji/slave/154-rodjenje-presvete-bogorodice-mala-gospojina-21-septembar
- NG Portal – Praznik rođenja Presvete Bogorodice – Mala Gospojina: https://www.ngportal.rs/praznik-rodjenja-presvete-bogorodice-mala-gospojina/
- Sremske Vesti – Danas je Mala Gospojina: Rođenje Presvete Bogorodice: https://sremskevesti.rs/danas-je-mala-gospojina-rodjenje-presvete-bogorodice/
- Glas Šumadije – Danas je Mala Gospojina – rođenje Presvete Bogorodice: https://www.glassumadije.rs/danas-je-mala-gospojina-rodjenje-presvete-bogorodice/
