Petrovdan – das Fest der Sveti apostoli Petar i Pavle

Petrovdan – praznik Svetih apostola Petra i Pavla

9. јул 2026.

Srpska pravoslavna crkva slavi Petrovdan 12. jula – dan posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu. Po julijanskom kalendaru, ovaj datum odgovara 29. junu. Petrovdan je jedan od najvećih praznika u crkvenoj godini i u kalendaru je obeležen crvenim slovom. Za mnoge srpske porodice – kako u otadžbini, tako i u dijaspori – to je ujedno i Krsna Slava: dan kada porodica slavi svog sveca zaštitnika.

Petrovdanom se završava Petrovski post. Ovaj dan povezuje liturgiju, porodičnu tradiciju i vekovne narodne običaje, poput paljenja lila baklji uoči praznika. Godine 2026. Petrovdan pada u nedelju – praznik koji na poseban način okuplja crkvu i porodicu.

Svetazvezda Ikone Sveti Petar i Pavle - svetazvezda

Ikone Sveti Petar i Pavle

Ko je bio Sveti apostol Petar?

Sveti Petar se prvobitno zvao Simon i poticao je iz Vitsaide (Betsaide) na Galilejskom jezeru. Bio je ribar i brat Svetog Andreja Prvozvane. Hristos ga je pozvao da bude „ribolovac ljudi“ i dao mu ime Petar – od grčke reči za stenu. Petar je bio prvi među učenicima koji je izrekao ispovest: „Ti si Hristos, Sin Boga živoga.“ Ove reči se do danas smatraju izrazom nepokolebljive vere.

Nakon silaska Svetog Duha, Sveti Petar je propovedao Jevanđelje u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji, gde su nastale prve zajednice mlade Crkve. Dve njegove poslanice – Katoličke Petrove poslanice – deo su Novog Zaveta. Prema predanju, njemu su povereni ključevi Carstva nebeskog. Zato je Sveti Petar na pravoslavnim ikonama prikazan sa ključevima u ruci.

Sveti Petar i Pavle – Serbisch-orthodoxe Schutzkerze für Gebet und Slava - svetazvezda

Sveća Sveti Petar i Pavle

Ko je bio Sveti apostol Pavle?

Sveti Pavle, rodom iz Tarsa, pre obraćenja se zvao Savle. Kao farisej, prvo je progonio hrišćane. Na putu za Damask, Gospod mu se javio – događaj koji je potpuno promenio njegov život. Od progonitelja Savla postao je Pavle, jedan od najvećih propovednika i učitelja rane Crkve. Neumorno je putovao Mediteranom i osnivao zajednice. Njegove poslanice čine značajan deo Novog Zaveta.

Na ikonama je Sveti Pavle prikazan sa mačem – znakom njegovog mučeništva i istovremeno simbolom „mača Duha“, Reči Božije.

Zašto se Petar i Pavle zajedno slave?

Oba apostola su stradala mučenički u Rimu pod carem Neronom, prema predanju 67. godine. Sveti Petar je – na sopstveni zahtev – razapet naglavačke, jer se nije smatrao dostojnim da umre kao njegov Gospod. Sveti Pavle je, kao rimski građanin, obezglavljen mačem. Crkva ih naziva Prvovrhovni apostoli, jer su postavili temelj hrišćanske propovedi.

Njihovi putevi ne mogu biti različitiji: jednostavni ribar, koji je sledio iz duboke vere – i učeni čovek, koji je od progonitelja postao propovednik. Upravo u tome leži poruka Petrovdana: postoji mnogo puteva do vere, i niko nije izgubljen ko je spreman za pokajanje.

Petrovski post

Petrovdan označava kraj Petrovskog posta, poznatog i kao Apostolski post. Ovaj post podseća da su se apostoli nakon Pedesetnice pripremali molitvom i postom za svoju misiju, pre nego što su otišli u svet.

Petrovski post ima jednu posebnost: njegov početak je pokretan, a kraj fiksan. Počinje u ponedeljak nakon Nedelje svih svetih i uvek se završava uoči Petrovdana. U zavisnosti od datuma Uskrsa, traje između nešto više od nedelju dana i šest nedelja. Godine 2026. trajao je 34 dana – od 8. juna do 11. jula – i tako je bio jedan od dužih u poslednjih nekoliko godina.

Petrovski post se smatra najblažim od velikih postova: izbegavaju se meso, mlečni proizvodi i jaja, a riba je dozvoljena subotom i nedeljom, kao i na određene praznike. Crkva uvek naglašava: post nije samo pitanje hrane, već unutrašnjeg stava – molitva, pomirenje i dobra dela neraskidivo su povezani s njim. Sa samim praznikom post se završava, i svečana trpeza može ponovo biti bogato postavljena.

Lile – baklje petrovdanske noći

Najimpresivniji narodni običaj je Lilanje (nošenje baklji) uoči Petrovdana. Pre svega u Zapadnoj Srbiji, u Rađevini i Valjevskoj Podgorini, deca i omladina pale Lile – baklje od mlade kore divlje trešnje ili breze – i nose ih kroz selo, do trgova i raskršća.

Običaj podseća na vreme progona hrišćana, kada su vernici stradali zbog svoje vere. Istovremeno, narod veruje da vatra lila odnosi bolest, grad i nesreću, te donosi zdravlje i blagoslov u kuću. Svetlost baklji u letnjoj noći simbolično podseća na svetlost koju su Sveti Petar i Pavle svojim životom doneli u svet.

Petrovača – jabuke Svetog Petra

Neraskidivo vezane za Petrovdan su Petrovača jabuke, rana sorta jabuka koja sazreva upravo oko ovog praznika. Prema narodnom verovanju, Sveti Petar na ovaj dan deli jabuke deci u zagrobnom životu. Zato je u mnogim mestima važilo pravilo da majke koje su izgubile dete ne jedu jabuke pre Petrovdana.

U nekim krajevima – recimo u južnom Banatu – na Petrovdansko jutro se jabuke daruju komšijama, za duše preminulih. Na drugim mestima, jabuke se donose u crkvu. Raširen je običaj da se za Petrovdan peku kolači sa jabukama. U Vojvodini je takođe važilo: do Petrovdana jabuke nisu smele da se seku nožem – inače, verovalo se, pretio je grad poljima.

Drugi običaji i narodna verovanja

Petrovdan se u seoskom godišnjem ciklusu smatrao kalendarskom granicom – vrhuncem leta, posle kojeg se priroda polako naginje ka jeseni. Na ovaj dan se ne radi težak posao: na polju se ne radi, konji se ne uprežu, novi poslovi se ne započinju.

Lep devojački običaj povezuje Petrovdan sa Ivanjdanom (7. jul, praznik svetog Jovana Krstitelja): ko je na Ivanjdan sejao pšenicu, na Petrovdan posmatra klice. Ako su se savile u krugove, kaže se da se u istoj godini sprema venčanje. U narodnom verovanju se takođe kaže da Sveti Petar čuva ključeve raja i donosi toplo vreme u kojem žito sazreva.

Petrovdan kao Krsna Slava

Mnoge srpske porodice slave Petrovdan kao svoju Krsnu Slavu. Kao i kod svake slave, u centru pažnje su Slavski kolač, Žito (Koljivo), Slavska sveća i zajednička molitva. Budući da Petrovdan označava kraj posta, svečana trpeza može biti bogato postavljena – tradicionalno sa ribom, pogačom, sirom, medom i voćem, a u mnogim mestima i sa kolačem od Petrovača jabuka.

Za porodice koje slave Petrovdan: Sve za svečanu pripremu – od slavskih sveća preko tamjana do ikona za kućni oltar – možete pronaći u našem Slavskom asortimanu .

Modlice für slavski kolač – 12 - teiliges Sveti Petar i Pavle - svetazvezda

Modlice za slavski kolač

Petrovdan u dijaspori

Za srpsko-pravoslavnu zajednicu u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, Petrovdan je više od datuma u kalendaru. Usred leta, često neposredno pre putovanja u otadžbinu, ovaj praznik povezuje porodice ovde sa njihovim korenima. Poseta liturgiji, paljenje sveće, poziv porodici u Srbiji, postavljena trpeza – sve to održava živim ono što su generacije prenele.

Sveti Petar i Pavle su veru preneli preko granica i mora. Možda je upravo to najtiša i najjača poruka Petrovdana za dijasporu: Vera ne poznaje daljinu.

Srećna slava svima koji slave Petrovdan – Sveti apostoli Petar i Pavle!

Česta pitanja o Petrovdanu (FAQ)

Kada je Petrovdan 2026. godine?
Petrovdan pada svake godine 12. jula (29. juna po julijanskom kalendaru). Godine 2026. to je nedelja.

Zašto se praznik zove Petrovdan, iako se slavi i Sveti Pavle?
U narodu se ustalio naziv po Svetom Petru. Crkveno, praznik je posvećen obojici apostola; dan posle se u nekim mestima obeležava kao Pavlovdan.

Koliko dugo traje Petrovski post?
Početak je pokretan (prvi ponedeljak posle Nedelje svih svetih), a kraj fiksan (uoči Petrovdana). Trajanje varira između osam dana i šest nedelja. 2026. godine: od 8. juna do 11. jula, dakle 34 dana.

Šta su Lile?
Baklje od mlade kore divlje trešnje ili breze, koje se pale uoči Petrovdana – pre svega u Zapadnoj Srbiji. One podsećaju na progonjene hrišćane iz ranog perioda i treba da donesu zdravlje i zaštitu.

Da li se posti na Petrovdan?
Ne. Petrovdanom se završava Petrovski post. Ako praznik pada u sredu ili petak, dozvoljeni su riba, vino i ulje.

Šta se jede na Petrovdan?
Tradicionalno riba, pogača, sir, med i voće – a u mnogim mestima kolači sa Petrovača jabukama, ranom sortom jabuka koja sazreva oko praznika.