Usekovanje – Die Enthauptung des heiligen Jovan Krstitelj - svetazvezda

Usekovanje – Obezglavljenje svetog Jovana Krstitelja

3. септембар 2026.

Srpska pravoslavna crkva 11. septembra (po julijanskom kalendaru 29. avgusta) slavi Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom i istovremeno je strogi, jednodnevni post – bez obzira na koji dan u nedelji pada. U narodu je ovaj dan poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek.

Istorijat praznika

Događaj, koga se sećamo na ovaj dan, opisan je u Jevanđelju po Mateju (Mt 14, 1–13). Irod Antipa, vladar Galileje, uzeo je sebi za ženu Irodijadu – ženu svog brata Filipa. Sveti Jovan Krstitelj, veliki prorok i preteča Hristov, nije se libio da ovaj prekršaj zakona javno i pred svima osudi. Zbog toga ga je Irod bacio u tamnicu.

Na Irodovoj rođendanskoj proslavi, Saloma, Irodijadina ćerka, plesala je pred gostima. Vladar joj je obećao da će joj ispuniti svaku želju. Na nagovor svoje majke, zatražila je glavu Svetog Jovana – na tanjiru. Irod je proroka pogubio u tamnici, a njegova glava je doneta na poslužavniku. Irodijada je glavu sahranila u svom dvorcu; učenici Svetog Jovana sahranili su njegovo telo u Sevastiji, u oblasti stare Samarije.

Crkveno predanje govori i o daljoj sudbini učesnika: Irod je vojno poražen od kneza Arete i kasnije je od Rima poslat u progonstvo, gde je sa Irodijadom skončao u bedi i poniženju. Saloma je poginula na reci Sikoris.

Ovaj praznik se slavi od najranijih vekova Crkve – pisani dokazi postoje već iz 5. veka.

Zašto se na Usekovanje strogo posti

Usekovanje je jedan od retkih dana u crkvenoj godini kada se, bez obzira na dan u nedelji, strogo posti. Post je znak tuge zbog mučeništva najvećeg proroka – sam Hristos je nazvao Svetog Jovana najvećim među svim rođenima od žena. Po tradiciji, na ovaj dan se drži suvi post, odnosno strogi post bez ulja. Na Usekovanje se ne slavi, ne igra i ne održavaju se proslave.

Običaji na Usekovanje

U srpskom narodu su se oko praznika sačuvali običaji koji podsećaju na stradanje Svetog Jovana:

Ništa crveno ne jesti i ne piti. Na ovaj dan se ništa crveno ne jede i ne pije – nema crvenog vina, paradajza, crvenih jabuka ili drugog crvenog voća. Crvena boja podseća na prolivenu krv proroka. Posebno kod dece, mnoge porodice paze na to.

Ne uzimati nož u ruke. Ništa se ne seče – hleb se lomi umesto da se seče. Nož podseća na oružje kojim je Sveti Jovan pogubljen.

Ne jesti sa tanjira. Po predanju, na ovaj dan se ništa ne sme jesti sa tanjira ili poslužavnika, jer je glava Svetog Jovana doneta na poslužavniku.

Skinuti crveni konac. Ko nosi crveni konac na zglobu, na ovaj dan ga skida.

Živeti Usekovanje u dijaspori

Posebno oni koji žive daleko od domovine često poznaju ove običaje od svojih roditelja ili baba i deda – a da im niko nikada nije objasnio zašto se poštuju. Usekovanje je dan kada vera postaje sasvim konkretna: kroz post, kroz tišinu, kroz odricanje. To je dobar dan da se ode u crkvu, zapali sveća i pomoli se pred ikonom Svetog Jovana Krstitelja – za sebe, za porodicu i za sve one koji su nam preneli ovu veru.

Izvori: