Velika Gospojina: Dan kada je Bogorodica zaspala
Srpska pravoslavna crkva 28. avgusta slavi Uspenje Presvete Bogorodice – u narodu poznato kao Velika Gospojina. To je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, jedan od pet velikih Bogoročinih praznika u crkvenom kalendaru i ujedno poslednji veliki praznik crkvene godine, koja počinje 1. septembra. Po julijanskom kalendaru, praznik pada 15. avgusta, a po novom kalendaru 28. avgusta.
Iako dan podseća na zemaljsku smrt Bogorodice, Velika Gospojina nije dan žalosti – već praznik nade. Reč „uspenje“ znači mirno usnuće. Ona nam poručuje: Smrt nije kraj, već prelazak u večnost.
Šta pripoveda predanje
Sveto pismo ne izveštava o kraju života Bogorodice. Ono što znamo, Crkva prenosi od prvih vekova u Predanju: Posle raspeća i vaskrsenja svog Sina, Bogorodica je živela u Jerusalimu, u domu apostola Svetog Jovana Bogoslova, kome ju je Hristos poverio sa krsta.
Kada je ostarela, često se molila da uskoro ode svom Sinu. Tada joj se javio Arhanđel Gavrilo – isti onaj koji joj je nekada objavio rođenje Spasitelja – i saopštio joj da će usnuti za tri dana. Njena poslednja želja je bila da još jednom vidi sve apostole. Želja je bila ispunjena: Apostoli su se okupili oko njenog odra, i Bogorodica je predala svoju dušu bez bola i straha u ruke svog Sina.
Apostoli su njeno telo odneli u Getsimanski vrt i položili ga u grob svetih Joakima i Ane, njenih roditelja. Kada je apostol Toma – koji je stigao kasnije – tražio da se grob otvori kako bi se oprostio, bio je prazan. Crkva od tada čuva verovanje da je Bogorodica telom i dušom uznesena na nebo.
Ikona Uspenja
Scena Uspenja je jedan od najvažnijih motiva pravoslavne ikonografije. Ikona prikazuje Bogorodicu na smrtnoj postelji, okruženu apostolima – a iza nje stoji sam Hristos. U svojim rukama drži malu figuru, obavijenu belim platnom: dušu svoje majke, prikazanu kao novorođenče.
Slika preokreće božićnu ikonu: Tamo je majka držala dete – ovde sin drži majku. Malo koja predstava tako jasno sumira hrišćansku veru u večni život. U srpskim manastirima se Uspenje tradicionalno slika na zapadnom zidu crkve; jedna od najlepših predstava nalazi se u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića iz 13. veka.
Gospojinski post – post pre praznika
Prazniku prethodi Gospojinski post (takođe Uspenski post): dve nedelje, od 14. do 27. avgusta. Kratak je, ali strog – stroži od većine drugih postova u godini. Mnogi vernici svesno koriste ove dve nedelje za pripremu: molitvu, ispovest i Pričešće (pričešće) na sam praznik.
Velika Gospojina je crveno slovo u crkvenom kalendaru – veliki praznik, na kome vernici posećuju liturgiju, pale sveće i mole se za zdravlje, mir u porodici i blagoslov.
Običaji u srpskom narodu
Oko Velike Gospojine su se vekovima formirali običaji koji su i danas živi:
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena, majki i dece. Zato na ovaj dan posebno žene idu na liturgiju i na Pričešće. U kući se tradicionalno ne radi – ne šije se, ne pere se, ne veze se. Dan je posvećen molitvi i porodici.
Bosiljak igra posebnu ulogu: Prema narodnom verovanju, na ovaj dan se malo bosiljka stavlja u jelo, kako bi Bogorodica štitila kuću. Na mnogim mestima se sakupljaju lekovito bilje i plodovi – veruje se da u to vreme imaju posebnu moć. Bolestni su se nekada vodili na izvore, jer se Bogorodica smatra i zastupnicom bolesnih.
Vreme između Velike Gospojine (28. avgust) i Male Gospojine (21. septembar, Rođenje Bogorodice) u narodu se zove Međudnevnice – prelazni period u kome se Bogorodici posebno zahvaljuje.
U Srbiji se na Veliku Gospojinu održavaju veliki vašari i crkvene slave – jedna od najpoznatijih kod ženskog manastira Rakovica u Beogradu. Neizbrojive crkve i manastiri slave na ovaj dan svoju Slavu, a despot Stefan Lazarević je već u 15. veku posvetio Beograd Presvetoj Bogorodici.
Velika Gospojina kao Krsna Slava
Za mnoge srpske porodice, Velika Gospojina je Krsna Slava – jedna od najrasprostranjenijih uopšte. Gde god da živi porodica – u Srbiji, u Švajcarskoj, u Nemačkoj, u Americi ili Australiji – na ovaj dan gori sveća ispred ikone Bogorodice, kuća se ispunjava mirisom tamjana, i porodica se okuplja za stolom.
Posebno u dijaspori, Slava je više od tradicije: ona je nit koja nas povezuje sa našim precima, našom Crkvom i našom domovinom. Bogorodica, koja je sama bila majka, razume srce svake porodice – i zato se ovaj dan svuda u svetu oseća kao kod kuće.
Proslava Velike Gospojine kod kuće
Ko slavi Slavu ili želi da proslavi praznik kod kuće, ne treba mu mnogo: ikona Bogorodice, sveća, tamjan i tiha molitva. U našoj radnji ćete pronaći ikone Bogorodice – uključujući Bogorodicu Kazansku, Bogorodicu Vladimirsku i Bogorodicu Jerusalimsku – kao i sve za Slavu: sveće, tamjan i brojanice.
Često postavljana pitanja (FAQ)
Kada je Velika Gospojina?
Uvek 28. avgusta po novom kalendaru (15. avgusta po julijanskom kalendaru).
Šta znači „Uspenje“?
„Uspenje“ znači mirno usnuće. Pojam naglašava da smrt u hrišćanskoj veri nije kraj, već prelazak u večnost.
Da li se posti na Veliku Gospojinu?
Velika Gospojina je poslednji dan Gospojinskog posta. Ako praznik pada u sredu ili petak, dozvoljen je post na ribi, ulju i vinu.
Zašto se Velika Gospojina smatra praznikom žena?
Bogorodica se poštuje kao zaštitnica žena, majki i dece. Zato na ovaj dan posebno žene idu na liturgiju i na Pričešće.
Da li je Velika Gospojina Krsna Slava?
Da – ona je jedna od najčešće slavljenih Slava Srba, a mnoge crkve i manastiri je takođe slave kao svoju Slavu.
Izvori:
- Manastiri.rs – Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina
- Mondo.rs – Velika Gospojina: Uspenje Presvete Bogorodice, običaji i verovanja
- Nova.rs – Velika Gospojina: običaji i obavezna molitva
- Srpskainfo.com – Velika Gospojina: praznik Uspenja Presvete Bogorodice i najvažniji običaji
- 381info.com – Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina
- Brusonline.com – Uspenje Presvete Bogorodice, Velika Gospojina
