Чуда Светог Василија Острошког: Вера, помоћ и жива сведочанства
Свети Василије Острошки је међу најпоштованијим чудотворцима Српске православне цркве. Од његове благословене смрти, верници из свих делова православног света извештавају о примању помоћи у временима болести, очаја и наизглед безнадежних ситуација. Манастир Острог у Црној Гори, посебно, остаје место живе наде, привлачећи безброј ходочасника сваке године да се моле и траже утеху.
Међу многим сачуваним сведочанствима, посебно се истиче прича о Јовану Шибраку. Она импресивно показује колико су дубоко испреплетени духовно обраћење, проживљена доброчинство и поверење у заступништво светаца.
Икона Светог Василија Острошког
Испитивање Јована Шибрака
Јован Шибрак је био богат и угледан човек из Новопазарског санџака. Водио је побожан живот и био је познат у свом селу по својој искрености и доброчинству. После дугог брака без деце, Бог га је благословио сином по имену Миленко, који је одрастао на велику радост породице.
Али чим је дечак достигао године за женидбу, погодила га је тешка, мистериозна болест. Није патио од видљивих болова, али му је здравље стално опадало и губио је снагу. Његови родитељи су тражили помоћ од лекара, исцелитеља и свештеника, али ништа није донело побољшање. Коначно, и сам Јован је отпутовао на ходочашће у манастир Острог и молио се Светом Василију Острошком, али у почетку ни то није имало ефекта.
У то време најдубље потребе, Јован једне вечери срео непознатог свештеника који му је поставио кључно питање: да ли даје сиромашнима на начин на који и сам осећа утицај, или само из сопственог изобиља. Ово питање га је погодило до сржи. Странац му је саветовао да од сада тајно и несебично помаже сиромашнима и да никоме не говори о томе. Истовремено, његовог болесног сина треба извести напоље и окрепити га млеком и медом.
Јован је свим срцем следио овај савет. Почео је да даје тихо и дискретно, свесно се одричући сопственог богатства. Временом се догодило нешто у шта је породица скоро изгубила наду. Њихов син је почео да се опоравља, у почетку полако, затим све приметније, док се коначно није потпуно опоравио.
Годину дана касније, исти свештеник се јавио Јовану у сну, обучен у блиставе одежде и открио се као Свети Василије Острошки. Јовану је то јасно показало да божанска помоћ често делује кроз обраћење срца и делатну љубав. 
Модлица Сет Свети Василије Острошки
Више чудесних исцељења
Хронике манастира Острог бележе бројне сличне догађаје. Посебно је упечатљиво сведочанство човека чији је отац седам година живео у пећинама у стању менталног поремећаја. Након што су га рођаци везаног довели у Острог и монаси су се над њим помолили, он се следећег дана пробудио потпуно здрав и живео је још много година без рецидива.
Такође постоје бројни извештаји о физичким исцељењима. Човек из Далмације, који је радио у Северној Америци, патио је од тешке болести десне руке коју лекари нису могли да излече. Након што се помолио пред светилиштем Светог Василија Острошког у својој домовини, његова рука је исцељена. Из захвалности, касније је дао да се направи рука од племенитог метала и поклонио је манастиру.
Посебно је дирљиво сведочење тринаестогодишње глувонеме девојчице из Фоче. Након поновљених молитава пред светињом, она је изненада почела јасно да говори, што је изазвало велики шок и захвалност међу присутним ходочасницима. Слично томе, постоји и прича о парализованом студенту који је, након молитве у Острошком поверењу, могао да спусти штаке и настави самостално да хода.
У записима се помињу и душевне патње. Млада жена која је била тешко ментално збуњена и вређала је оне око себе, након посете Острогу постала је потпуно смирена и здрава, а касније је чак тражила опроштај за своје раније понашање.
Његов трајни значај за вернике данас
Ови извештаји се у српској православној традицији схватају не као пуке наративе, већ као сведочанства живе вере. Они нас подсећају да је Божја помоћ често на делу тамо где људи долазе к Њему са смирењем, покајањем и поверењем. Свети Василије Острошки се и данас поштује као моћан заступник, посебно у временима болести, породичних тешкоћа и унутрашњег очаја.
За многе православне хришћане у дијаспори, манастир Острог остаје духовни центар, чак и ако не могу тамо лично да оду на ходочашће. Молитва Светом Василију Острошком, поверење у његово заступништво и живот активног милосрђа и даље се виде као пут наде.
извор
Описани догађаји су преузети из црквене збирке Чудесна исцељења и јављења Светог Василија Острошког, коју је објавио манастир Острог на Цетињу, издање из 2002. године, дигитална публикација Svetosavlje.org.
